Centar Hrast

Hrast je simbol dugovečnosti, otpornosti, čvrstine, grandioznosti i moći, stabilnosti i unutrašnje smirenosti, kako u duhovnom, tako i u materijalnom smislu. Njegovi koreni duboko su u zemlji, a krošnja u vazduhu, što simbolički u nama ujedinjuje duhovno i materijalno, konkretno i apstraktno, dušu i telo. Simbol je života i roda, slavili su ga naši preci koji predstavljaju korene našeg života. Hrast je simbol slavljena ciklusa, ujedno i simbol snage u teškim i nemirnim vremenima.

Postanite stabilni i moćni kao hrast, prevaziđite sve nemire i teškoće, tu smo da vas podržavamo u tome.

Ovo vreme je izazov za čovečanstvo, a čovečanstvo sačinjava svako od nas pojedinačno. Priroda (virusi kao deo prirode) nam daje do znanja da nismo vladari ove planete, da nas kolektivno ponašanje i vladavina kapitala koji porobljava dušu i našu individualnost vodi u vrstu samodestrukcije i, dugoročno posmatrano, u destrukciju samog života. Neodgovorno ponašanje prema svemu što nam život pruža, neodgovorno ponašanje prema budućim generacijama i, kao prvo i osnovno, prema sebi i svojoj suštini.

Danas u svetu nedostaje mudrih vođa, nedostaje onih koji bi uticali na javno mnjenje u smislu da uopšte predstave sam pojam mudrosti. Dok su glasni oni koji nemaju mnogo da kažu, ne čuje se mnoštvo onih koji svojim životima mogu da budu uzor mudrosti.

Šta znači mudost? Ljudi su duhovna bića, sve oko nas je duhovno. Svoj duhovni deo već smo doneli ulazeći u ovaj život. To je naša suština, naša duša, ono što je unutar nas. U sadašnjem razvijenom sistemu, učenjem se smatra punjenje znanjima i informacijama, u smeru izvan ka unutra. A ono najbitnje već nosimo u sebi. Neko može imati izuzetno veliku intelektualnu sposobnost, ogromna teorijska i praktična znanja, ali bez unutrašnje komunikacije, bez dodira sa sopstvenom individualnošću, otcepljen od unutrašnjeg dela sebe. Mudrost ne isključuje intelekt, niti negira teorijska i praktična znanja, nego teži celovitosti, udruživanju svih segmenata života. Život u fizičkom smislu, postojanje u telu, jeste konkretizacija i materijalizacija duhovnog.

Danas su u razvijenom svetu nastupile vrednosti koje mudrost ne postavljaju na prvo mesto. Ne razlučuju intelekt i moć od tih istih koncepta uravnoteženih s mudrošću. Biramo vođe koji svoje pozicije grade na mržnji prema drugima, na nacionalizmu, na ugroženosti i pozivanju na konflikte. Klanjamo se ljudima koji su agresivni, pa ih se moramo bojati, drže nas u kavezima, gledaju na ljude kao na brojke i izvor kapitala. Bojimo se biti svoji, jer će nas društvo s lažnim vrednostima diskvalifikovati; trudimo se da budemo normalni, a niko ne zna u potpunosti da rastumači šta je normalno.

Situacija s virusom je trenutak koji može dovesti do otrežnjenja, daje nam dodatno vreme za razmišljanje, mogućnost da se raspadne arogancija naše svemoći. Mnoge civilizacije pre nas su nestale, jer su tehničnim razvojem napredovale do visokog nivoa, ali su zaboravile vrednosti života na Zemlji, podlegle aroganciji i nepoštovanju prirodnih zakona, napravile su poremećaj koji se vratio njima samima, jer priroda odreaguje na veliki disbalans. Ova planeta može preživeti bez ljudi, ljudi bez nje neće. Zato je krajnje vreme za buđenje. Dobili smo opomenu. Ta opomena može da nas osvesti da, ako nemamo života ni zdravlja, ništa drugo nije bitno u našem životu. Naše zdravlje, vitalnost i život determinisani su svime što nam je svakodnevno potrebno da bismo preživeli: vazduhom, vodom, hranom… Ako ćemo sve to da otrujemo u ime kapitala, uništićemo sopstvene resurse za život. Ne može se govoriti o ljubavi prema deci, niti o ljubavi prema ljudima, ako se ponašamo egoistično, ne brinući o tome da li će naredne generacije moći da žive. Jer, kao civilizacija, kao generacija, kolektivno smo brutali, egoistični, destruktivni, parazitski; trenutno smo najveći virus prirodi, koja je tu mnogo duže od nas. Sve stare mudrosti, koje slave prirodu, znaju da će se priroda regenerisati ako bude uništena. Ali, onaj ko je uništi, neće biti svedok toj revitalizaciji.

Mudrost nije nužno povezana s duhovnom praksom, niti religijom. Mnogi koji danas misle da su duhovni takođe su prirodali programu kolektivne svesti koji globalni sudbinski tok uteruje u neku vrstu apokalipse. Duhovne i religiozne grane koje slave da je dom negde gore, koje su životu, Zemlji i prirodi oduzele duhovnost, koje smatraju da se u ime duhovnog čovek mora rešiti materijalnog, da je raj negde izvan ovog života, da je život na Zemlji skoro pa kazna, takođe ne doprinose stvaranju lepšeg sutra. Religije koje veličaju koncept patnje na Zemlji i spasa van njega, mnogi new age pristupi koji propagiraju beg i odvajanje od života, takođe doprinose tom programu nekreiranja života. Prisutnost, svesnost, celovitost – samo su neki od izraza mudrosti. Mudrost je pristup udruživanja, celovitosti, a mi smo trenutno kultura u kojoj vlada razdvojenost: razdvojeno je duhovno od materijalnog. Materijalno je time svedeno na nešto fizičko, ali s unutrašnjom prazninom, a duhovno nema materijalnog izraza. Koliko ljudi danas radi u preduzećima u kojima vlada kapital, gde ljudske vrednosti nisu prisutne? To je nov način ropstva. Bombardovani smo medijima, savremenim komunikacijama, vibracijama kao što su uspostavljeni sistemi 5G, što naš um vodi u hipnozu, u frekvenciju praznine i paralize za unutrašnju komunikaciju, za prisutnost, za osećaj onoga zbog čega smo rođeni: osetiti sebe, ne biti samo jedna od marioneta kojom upravlja neki big brother sistem. Marioneta ne misli svojom glavom, mora biti kao svi ostali, pri čemu više uopšte ni ne primećuje da je marioneta.

Mi želimo da mislite svojom glavom. I sudbina se može menjati. Sve je u životu promenljivo. Sudbina zavisi od odluka i izbora, od ponašanja. Danas smo kreatori sutrašnjeg dana.

Neki će u ovo krizno vreme na sve moguće načine pokušavati da pobegnu, koristeći alkohol, druga omamljujuća sredstva i sredstva za ubijanje vremena. Neki će ga iskoristiti za ono za što kolektivni ritam do sada nije dopuštao: za to da budu živi, da naprave korak prema sebi, da počnu postavljati pitanja o tome šta je zaista bitno u životu, da provere da li imaju dom ili se sada osećaju kao u kavezu tamo gde inače samo spavaju, da li znaju komunicirati sa svojom porodicom, s onima s kojima žive, da li se mogu podnositi duže vremena, da li su sposobni da sada vide dublje i da li si usuđuju da se suoče s istinom.

Ako je neko živeo u brzom ritumu i u begu od sebe, s izgovorom da nema vremena, onda je sada u krizi, jer nema gde da pobegne u sebe. I u tome je prilika. Za hrabre.

Ima ljudi koji životu pristupaju celovito. Na svim životnim područjima, nezavisno od sistema, gotovo svuda je neki procenat onih koji imaju kvalitet mudrosti. Imaju ljudskost. Ali, to su vrednosti koje birokratski sistem ne može brojčano da izrazi, niti da nagradi. To je unutrašnja nadgradnja, motiv za samorealizaciju i ispunjenost putem toga. Procenat mudrih i onih kojih to nisu gotovo svuda je isti.

Postoje mudri učitelji koji znaju podržati učenika u njegovom individualnom izrazu, u samoistraživanju talenata, u tome da neko dođe do onoga što nosi unutar sebe i da to ispolji. Postoje i oni koji to sami sebi ne dozvoljavaju, pa prate sistem, birokratski su sasvim u redu, ali im nedostaje emotivna ispunjenost i mudrost. Onda je vrlo verovatno da na učenike prenose sopstvena ograničenja, strah i frustraciju, uz teorijsko znanje koji sistem diktira da treba preneti. Po sistemu je s njima sve u redu: ispunjavaju zahteve, uvažavaju kurikulom, ispunjavaju sve zahtevane evidencije. Buduću generaciju izgrađuju iz toga: formiraju i uokviruju istu takvu ljudsku vrstu, programiranu za sistem u kome nema komunikacije s unutrašnjim.

Postoje doktori koji imaju intuiciju, vrednosti, ljudskost. Postoje i oni za koje su ljudi samo brojka. Oni obavljaju svoj posao po tekućem tragu u službi farmacije, prepisujući lekove brojkamaBolest je često fizički izraz narušenog balansa, pokazatelj da čovek ne živi sebe, informacija tela o tome da čovek ne živi u skladu sa svojom suštinom. Šta može lek da učini sa svim tim?

Ima lekara koji su i sami celoviti, mudri, puni poštovanja i ljudskosti. U ovim vremenima ljudskost je opet došla do izražaja: pomoći, da svi kolektivno nastavimo dalje.

Ima duhovnjaka koji govore jedno, a žive drugo. Onih usiljenih, onih koji isto tako ne žele da ljudi misle svojom glavom. Ima i onih koji udružuju znanja sa razumevanjem, koji su sami ispunjeni i celoviti.

Ima ljudi koji u biroima unose dobre međuljudske odnose, koji rade svoj posao predano. Ima i onih koji šire konflikte.

Indiviudalnost za izgradnju zdravog društva

Samo zdravi pojedinci mogu sačinjavati zdravo društvo. Zato je naš prvi cilj usredsređen na individualni razvoj.

Roditelj može biti dobar roditelj ako je prvo ostvario sebe. Inače će svoje frustracije, strahove, očekivanja – prenositi na dete. Mi smo tu za vas, da vas podržimo da istražite sebe, individualizujete se u svom razvoju i uradite ono što možete.

Partneri prvo treba da su u skladu sami sa sobom i dobri prema sebi. Da bi mogli dati ljubav, treba da znaju da vole sebe, jer niko ne može dati nešto što nema. Takođe, partnerstvo ne može opstati i biti kvalitetno ako neko ne može biti ono što jeste. U takvom odnosu nema ljubavi. Dva različita bića, zajedno, treba da razumeju i tolerišu različitost, da daju drugome pravo da diše. Zato su znanje o individualnosti i različitosti karaktera, samoistraživanje, tolerancija i poštovanje temelji zdravog partnerstva.

Učitelj može biti dobar učitelj ako razume sebe, koncepte života i indiviudalnosti. Ako je emotivno stabilna osoba, koja razume da je svaki od učenika individualno duhovno biće sa sopstvenim talentima koje treba podržati i dati im mesta da se ispolje. Ujedno razume privilegiju i čast svoje pozicije: da je nečija podrška na samim životnim počecima i da utiče na nečiji samorazvoj.

Lečnik može podržati proces isceljivanja ako razume izvor bolesti, ako razume celovitost, povezanost tela sa duhom, umom i emocijama.

Ekonomisti, radnici, svako ko radi da bi zaradio, treba da razume duhovnu komponentu novca, blagostanja, rada. Novac može da služi za realizaciju misije, pri čemu je asistent duhovne svrhe postojanja, a ne sredstvo porobljavanja. Ako neko svakodnevno odlazi na posao s lošom voljom, mržnjom prema radu i neprekidnim žalbama, iz svog rada zarađuje novac koji je opterećen takvom energijom. Tim istim novcem održava svoj život, dom, hranu, sve. A novac je opteretio energijom muke, otpora, kritike, praznine. Iste te osećaje uneće u sve što tim novcem bude plaćao. Rad treba da bude aktivnost kojom realizujemo svoj duhovni deo, proces kojim svoju energiju unosimo u kreaciju, u materijalizaciju. Ako neko još uvek ne radi ono za šta je rođen, ipak može da radi tako da u rad unosi najbolje. Taj rad rezultira energijom, nagradom koja je takođe energija, manifestovana novcem; sve to podržava život koji stvara energiju, kako bimo opet mogli kreirati. Ceo proces je duhovan.

Vođa preduzeća može biti dobar vođa ako razume koncept međuljudskih odnosa, ako zna da udruži različitosti prema zajedničkom cilju, a da ujedno očuva ljudskost. Jer, ako je ljudskost negirana, ljudi su prazni, a prazno može stvoriti samo još veću prazninu.

Vođe su tu da bi doprineli kvalitetu društva, a tome ne mogu doprineti ako nemaju nešto izuzetno da daju, ako nemaju harizmu i mudrost. Oni koji pozicijom leče sopstvene frustracije, zaglavljeni u uzrastu trogodišnjeg deteta koje agresivno viče hoćuuu da imam, jesu potencijalne vođe, ali taj sirovi potencijal nisu izbrusili i ispolirali mudrošću. Naš kolektivni arhetip vođe treba da se promeni iz sebičnosti u vođu koji razume da je svako vođa sopstvenog života, da je svaki čovek individualno duhovno biće, da je je privilegovan da bude uzor najboljeg. Preduzeća i organizacije koje funkcionišu kao logori su mesta teških energija, to su prostori sa kojih ništa celovito ne može da izađe.

Svako od nas je vođa, vođa svog života. Ako smo odgovornost za svoj život, za svoj individualni deo, predali dio bilo kome (partneru, šefu, sistemu…) tako što smo se odrekli sebe, istraživanja svoje unutrašnjosti, svog duhovnog, izvornog dela sebe, svojih potencijala i talenata, ako ne prihvatamo telo, ne poznajemo sopstveno okruženje… živimo uzalud.

Lako je upravljati ljudima koji ne razmišljaju svojom glavom. Sistemu je to u interesu. Ali, mudri su se usudili da se slože i da vode ljude koji razmišljaju sopstvenim glavama, jer im razumevanje različitosti i tolerancija nisu strani. Tolerancija, s osnovnim konceptom prihvatanja različitosti, majka je mudrosti.

Na nama je da istražimo sopstvenu individualnost. Tim stručnjaka može vam u tome asistirati: od individualnih pristupa o ishrani, izgradnji imunološkog sistema, preko individualnosti u izražavanju talenata, realizacije kroz rad, pedagoške podrške, psiholoških savetovanja, do vežbi i duhovne podrške, da možete komunicirati sa sopstvenom suštinom, kako biste dobili informaciju od najboljeg izvora – iz sebe.

Ponuda meseca

Popusti, pokloni, nagradne igre. Prijavite se na našu kontakt listu ukoliko želite da dobijate ponude nedelje i meseca na vaš email.

Kontaktirajte nas